

Патријарх Порфирије: Православни печат је вековима присутан у нашем образовању и васпитању
Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 6. фебруара 2025. године у храму Светог Саве на Врачару поводом доделе стипендија ученицима и студентима из вишедетних породица
Ваша преосвештенства, драга духовна децо, једном речју, да не бих неког изоставио, а да обухватим све укључујући и самог себе – драга духовна децо Светог Саве, благослов је велики што можемо да се нађемо пред лицем нашег најважнијег, највећег светитеља Светог Саве и пред лицем Оног који је засијао у њему, а кроз њега и у нама, самог Господа Исуса Христа. Благослов је да смо овде. Не постоји боље место и важнија тачка од заветног храма свих православних Срба, заветног храма посвећеног Светом Сави, на којој можемо да се сабирамо, а сабирање и саборност је оно што је сама наша природа, људска природа, човекова природа и природа сваког од нас, јер је то слика и прилика саборности Једног у Тројици Бога. Благослов је што можемо да се сусрећемо, да се сабирамо, да разумемо да смо једни другима потребни, да разумемо да не постоји нико ко је вишак, да разумемо да треба да водимо бригу једни о другима; да се истински из дубине душе бринемо за сваку душу православну хришћанску, а нарочито ми, као деца Светога Саве, додатно и за сваку душу светосавску, да се радујемо једни другима, да грлимо једни друге, без обзира на то што је промисао Божја и дар Божји да је свако различит. Свако има свој непоновљиви печат, али тај непоновљиви печат није дат да се раздвајамо, да се супротстављамо једни другима, него да свако разуме дар као обавезу, дар који треба да умножи и да као уздарје Богу може себе, кроз свој дар, дарује другом. Зато сам ја данас пресрећан и знам из дубине своје душе да смо сви благословени љубављу и благословом Господа нашег. Парадокс је све што је истина. Парадокс је све што је лепота, што је љубав, што је правда. Парадокс је утолико што не може да се смести у логичке математичке координате, јер у сваком парадоксу вере стоји Господ наш Исус Христос, који чини све супротно логици да би добио сваког човека за себе. Тако је и парадокс да то замислимо у нашим временима, која су смутна глобално, свугде, иако, додуше, нема времена које није било смутно и нема времена за које се може рећи да је рај на земљи. И зато није случајно велики Свети српски Златоуст, владика Николај рекао: Ми чекамо Христа, а не боље време!