Задужбина
Симе Андрејевића Игуманова

Вести

Конкурс Задужбине Симе А. Игуманова: Стипендије за ученике и студенте са Косова и Метохије


Задужбина Симе А. Игуманова чији је главни старатељ Његова Светост Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије оглашава конкурс за доделу стотину годишњих стипендија.
Право учешћа на конкурсу имају ученици средњих школа и студенти са местом пребивалишта на подручју Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Износ стипендије је 144.000,00 динара, а биће исплаћена у 12 једнаких месечних рата у износу од по 12.000,00 динара. Право на доделу стипендије имају ученици и студенти који су уписали нову школску/академску 2024/25. годину. Предност имају кандидати из самохраних породица, вишечланих породица, слабијег материјалног стања, као и породица чији чланови имају трајно или привремено смањене радне способности.
Услови за учешће на конкурсу:
• држављанство Републике Србије;
• пребивалиште на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија;
• похађање средње школе или више школе/факултета.
Уз пријаву потребно је доставити следећу документацију:
• изводе из Матичне књиге рођених за подносиоца захтева и чланове његове породице;
• уверење о пребивалишту на подручју Аутономне Покрајине Косово и Метохија за све чланове породице;
• потврду о упису школске/академске 2024/25. године;
• потврду о висини новчаних примања подносиоца захтева и чланова његовог домаћинства;
• потврду са бироа за незапослене чланове домаћинства;
• име, презиме и број телефона парохијског свештеника, као и препорука;
• молба кандидата;
Кандидат за добијање стипендије подноси пријаву путем обрасца који је у прилогу конкурса и доставља је са потребном конкурсном документацијом путем интернет странице Задужбине Симе А. Игуманова – https://simaigumanov.rs/ Разматраће се искључиво уредне и потпуне пријаве на предвиђеном обрасцу, достављене уз молбу, са приложеном документацијом, а које су пристигле закључно са даном 1. новембром 2024. године. Право на конкурисање остварује један члан из једне породице. Корисник стипендије може бити искључиво лице које није похађало неки други факултет у прошлости. Стипендија се додељује без обавезе враћања, а биће исплаћивана преко банкарског текућег рачуна законског заступника ученика/студента млађег од 18 година, односно преко банкарског текућег рачуна самог ученика/студента старијег од 18 година. Одлука Комисије за доделу стипендија биће јавно објављена на интернет страници Задужбине Симе А. Игуманова и Српске Православне Цркве.
Подаци које достављате ради пријављивања за стипендију за школску/академску 2024/25. год. служе за избор стипендиста и Задужбина Симе Андрејевића Игуманова их неће складиштити, нити користити у друге сврхе.

Управни одбор

АЕМ и Патријарх српски Господин Порфирије

Главни старалац Задужбине

На основу члана 14. Статута Задужбине Симе Андрејевића – Игуманова, а у складу са одредбама тестамента великог црквено-народног добротвора и оснивача Симе Андрејевића – Игуманова (1804-1882), главни старалац Задужбине од 18. фебруара 2021. године је Патријарх српски г.г. Порфирије (Перић).

Комплетну биографију можете прочитати на Патријарх српски г. Порфирије

Светислав Божић

Помоћни старалац Задужбине

Светислав Божић (22.05.1954. композитор, музички теоретичар и педагог) је редовни професор (у пензији) Факултета музичке уметности, Универзитета у Београду и академик (редовни члан САНУ). Завршио је Факултет музичке уметности у Београду, основне студије 1977. Магистарске студије завршио је радом на тему Модална хармонија у делима композитора ХIХ и ХХ века, у Београду, 1979. године, а хабилитацију Формалне и лествично-тетрахордалне карактеристике стихире Господи Возвах у Осмогласнику Стевана Мокрањца, одбранио је на истом факултету, 1987. године. У опусу Светислава Божић је око 300 композиција различитих жанрова од солистичких, камерних, хорских, оркестарских до вокално-инструменталних. Аутор је 14 књига из области музичке теорије.

Јова Радић

Помоћни старалац Задужбине

Јова Радић (16.7.1949. економиста) је професор (у пензији) Економског факултета у Суботици, Универзитета у Новом Саду. Завршио је Економски факултет у Суботици, магистрирао је на Економском факултету у Београду. Докторат из области Економских наука је успешно одбранио из области Опште економске теорије и политике. Аутор је више универзитетских уџбеника, великог броја научних и стручних радова као аутор или коаутор. Поред рада на Универзитету проф. др Јова Радић обављао је низ одговорних послова у привреди и државним институцијама. Био је дугогодишњи председник Извршног одбора СПД Фондације "Привредник" са седиштем у Новом Саду.

архимандрит Данило

Управитељ Задужбине

Архимандрит Данило (рођен Владимир Гаврановић, 19.3.1983. теолог) је архимандрит Српске Православне Цркве, директор Патријаршијске управне канцеларије, управитељ Задужбине „Симе Андрејевића Игуманова“ и старешина Храма Светог Симеона Мироточивог у Новом Београду. Основне студије завршио је на Богословском факултету у Фочи 2008. године, а Мастер студије на Богословском факултету у Београду 2015. године, студент је треће године докторских студија, област Литургика, на Богословском факултету Универзитета у Београду. Учествује у научним скуповима и објављује радове из области кодикологије српских рукописних и старих штампаних књига (србуља), историје српског богослужења и српских манастира.

Сима Андрејевић – Игуманов, рођени Призренац, родољуб, трговац и велики црквено – народни добротвор, сачинио је 29. октобра 1880. године у Београду свој тестамент у којем је све своје покретно и непокретно имање завештао издржавању Призренске богословије и школовању српске омладине из Старе Србије: „Кућа моја у Призрену у којој је сада Богословија, да остане на вечита времена кућом Православне српске богословије призренске у којој ће се учити и за духовна звања спремати синови моје Отаџбине Старе Србије“. Игумановим тестаментом, након његове смрти 1882. године, почела је са радом Задужбина Симе Андрејевића – Игуманова.

По Игумановој жељи Задужбина у првих двадесет година није финансирала ни рад Призренске богословије, ни других школских установа, док финансијски није ојачала, већ је то чинила Краљевина Србије. Тако је Министарство иностраних дела Краљевине Србије узело за себе назив „Туторство Фонда Симе Игуманова“, а турским властима је представљено да се све финансира из средстава Задужбине и на тај начин Фонд је био покриће за финансирање свих културно-просветних активности у Старој Србији и Македонији.

Имовина задужбине састојала се из непокретности која се налазила на Теразијама у Београду, као и новца на штедњи и хартија од вредности. Нажалост, имовина којом је Задужбина располагала пострадала је у току Првог светског рата (1914-1918).

Након завршетка рата, Задужбина је добила ратну одштету од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца за санацију штете. Из Задужбинског фонда 1919. године стипендирано је 22 гимназијалца. Један од великих задатака Задужбине у периоду од 1930. до 1940. године била је припрема за подизање нове зграде на Теразијама. У понедељак 6. септембра 1937. године прота Милан Милутиновић, парох цркве Светог Марка осветио је темеље за нову зграду Задужбине. Освећењу су присуствовали Митрополит загребачки Доситеј Васић, Епископ рашко-призренски Серафим Јовановић и прота др Стеван Димитријевић, декан Богословског факултета. Том приликом митрополит Доситеј је истакао: „Данас је душа Симе Игуманова, драги радници, срећна што види да се подиже дом за народ у срцу наше престонице на Теразијама. Будите и ви срећни, ви који подижете овај дом, јер ће ово бити најлепши споменик и за нас.“ Монументална Игуманова палата је завршена 1938. по плану архитеката Бранка и Петра Крстића. На врху зграде била је скулпторска композиција, рад Лојза Долинара, висока 3,5 метра, која је симболично представљала Симу Игуманова, сина Манојла, кћер Mагу и још три ученика. Задужбина је 1940. године купила још једну кућу у Бранковој улици бр. 13, поред оне коју је већ имала, а у којој је била смештена Српска краљевска академија.

Приходи од нове Игуманове палате на Теразијама финансијски су увећавали фонд, тако да се у току 1940. године финансирало 92 благодејанца. Те године велику суму новца добила је Богословија Светих Кирила и Методија у Призрену за куповину куће у околини школе. Финансијску помоћ су добијали ученици врло доброг и одличног успеха а сиромашног стања, које је бирао професорски савет школе. Задужбина је финансирала и обнову храмова Српске Православне Цркве, манастир Светог Марка Коришког, рад Призренског певачког друштва „Цар Урош“, просветне раднике, као и избегле Призренце. У годинама Другог светског рата благодејања су била смањена.

Пета тачка Игумановог тестамента одређивала је главног старатеља његове задужбине: „А за главног старатеља моје масе одређујем на свагда Митрополита Кнежевине Србије, који се у извесним данима и годинама на управи српске Митрополије буде налазио, за сада пак по именце г. Архијепископа Београдског и Митрополита Српског Михајла, са још два трговца из Београда као помоћна старатеља...“ Након протеривања митрополита Михаила из Србије 1881. године, главну бригу о Задужбини преузео је Љубомир Ковачевић. По повратку у Краљевину Србију митрополит Михаило је наставио да буде главни старалац Задужбине, али је Ковачевић остао као помоћни члан све до смрти 1918. године. Други члан био је Зарија Поповић који је, такође све до смрти 1934. године, бринуо о Задужбини.

Након смрти митрополита Михаила, главни старатељ био је митрополит Инокентије Павловић (1898–1905), а њега је наследио митрополит Димитрије Павловић, потоњи Патријарх српски, који је умро 1930. године. Те године главни старалац Задужбине постао је некадашњи ученик Призренске богословије патријарх Варнава Росић. Након његовог упокојења (1937), на место главног стараоца дошао је 1938. патријарх Гаврило Дожић, такође ученик Призренске богословије. Чланови Одбора задужбине били су Љубомир Стојановић, прота Стеван М. Димитријевић, дугогодишњи ректор Призренске богословије, Ставра Трпковић, Димитрије С. Богојевић и адвокат Светозар Матић.

Захваљујући способностима главних стараоца, поглавара Српске Православне Цркве и чланова Одбора, из године у годину имовина Задужбине је расла и постала финансијски моћна, испуњавајући сва завештања Симе Андрејевића Игуманова.

За време Другог светског рата о Задужбини је бринуо као опуномоћени члан Одбора прота др Стеван Димитријевић. Задужбина је успела да оствари своју мисију и у периоду од 1941. до 1945. године, стипендирајући ученике, наравно у складу са новонасталим приликама. Нажалост, имовина Задужбине у току рата претрпела је велику штету, како у Немачком бомбардовању Београда у априлу 1941. године, тако и на крају рата у току завршних борби за ослобођење престоног града у октобру 1944. године.

Након Другог светског рата у новонасталим околности рад Задужбине Симе Андрејевића Игуманова се променио. Министарство просвете на челу са министром Митром Митровићем одлучило је 16. јула 1946. године да Задужбином управља Задужбински одсек Министарства просвете Народне Републике Србије, а дотадашња управа Задужбине била је смењена. Против овог решења Управа Задужбине је поднела жалбу 29. јула 1946. Упркос жалби и аргументима које су изнели стараоци, Задужбина је изгубила самосталност и аутономију у управљању. Није познато како се у новим околностима одвијао рад Задужбине, али је извесно да су школске 1946/47. благодејања укинута.

Након повратка патријарха Гаврила у земљу, нађено је компромисно решење и 1947. године враћена је Задужбини аутономија. Иако јој је формално враћена она није имала самосталност у раду. Што се тиче основне мисије Задужбине, она је настављена али са знатно ограниченим средствима. Тужна судбина која је задесила Задужбину показаће се више него симболички у ноћи између 10. и 11. августа 1950. године, када је са крова Игуманове палате на Теразијама исечена и чекићима разбијена скулпторска композиција Симе Игуманова са сирочићима. Имовина Задужбине национализована је и проглашена друштвеном својином 26. децембра 1958. године на основу тадашњег Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта. Ово решење озваничила је Комисија за национализацију при НОО Стари Град у Београду (Н- бр.1813/59) 12. августа 1959. године.

Деценијама касније, 6. јула 1990. године, обновљен је рад Задужбине, а наредне године Задужбини је у власништво враћена Игуманова палата. Нови Статут Задужбине Симе Андрејевића – Игуманова у 23 члана донет је 8. јула 1991. године. На челу Задужбине тада је као главни старалац био патријарх Павле Стојчевић (1990–2009).

За време патријарха Павла, залагањем протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића, Задужбина је обновила Призренску Богословију Светих Кирила и Методија, сазидала нови интернат (1994-1997) и зграду Ректората (1998). Након Нато бомбардовања 1999. године Богословија је привремено напустила своје седиште Призрен, а уточиште је нашла у Нишу, где је Задужбина Симе Андрејевића – Игуманова у периоду од 2001. до 2004. године, као своју задужбину подигла нову зграду Призренске богословије. У периоду од 2010. до 2020. године, главни старатељ Задужбине био је патријарх Иринеј Гавриловић, некадашњи ђак, професор, ректор и добротвор Призренске богословије.

Од 18. фебруара 2021. године главни старалац Задужбине је Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије Перић. Већ у првим месецима архипастирског служења патријарха Порфирија, вајар др Зоран Кузмановић је израдио нову скулптуру Симе Игуманова са сирочићима, која je 22. априла 2021. враћена на зграду Задужбине – Игуманове палате на Теразијама. Том приликом патријарх је истакао: „Његова задужбина до данас постоји. Од простора задужбине који се издају одржава се Призренска богословија и стипендира се 300 ђака и студената пореклом са Косова и Метохије“

Опширније...

Игуманова палата, фото: Завод за заштиту споменика културе града Београда

Игуманова палата, фото: Александра Бојанић

Архитектонски пројекат Игуманове палате, фото: Завод за заштиту споменика културе града Београда

Архитектонски пројекат Игуманове палате, фото: Завод за заштиту споменика културе града Београда

Уверење о постојању Фонда Симе А. Игуманова, 1910. година

Грађевинска дозвола за изградњу Игуманове палате, 1938. година

011 3233 182

Трг Николе Пашића 2

11000 BEOGRAD

zaduzbinasigumanov@gmail.com